DEEKSPROPRIJACIJA

Oblast: Imovinsko-pravni poslovi – povereni poslovi

Postupak deeksproprijacije (poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji/administrativnom prenosu/nepotpunoj eksproprijaciji) pokreće se u slučajevima kada korisnik eksproprijacije u roku od 3 godine od pravnosnažnosti odluke o naknadi odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, nije izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na objektu radi čije izgradnje je izvršena eksproprijacija. Po isteku roka od 5 godina (član 36. Zakona o eksproprijaciji) od pravnosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik ne može podneti zahtev za poništaj ili izmenu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji.

Zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u roku iz člana 36. Zakona o eksproprijaciji može podneti raniji sopstvenik ili njegov pravni sledbenik. Ukoliko zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja zajednički podnose korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik, u tom slučaju ne važe nikakvi rokovi već se to rešenje uvek može poništiti.

Zahtev se podnosi organu nadležnom za imovinskopravne poslove jedinice lokalne samouprave koji je u postupku eksproprijacije doneo pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji.

U zahtevu za deeksproprijaciju moraju biti naznačeni: ime, prezime i adresa podnosioca zahteva, naziv i sedište korisnika eksproprijacije, broj i datum donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, oznaka nepokretnosti na koju se odnosi zahtev, dan pravnosnažnosti odluke o naknadi za eksproprisanu nepokretnost ukoliko je doneta odnosno dan zaključenja sporazuma o naknadi ukoliko je zaključen, razlog i pravni interes za podnošenje zahteva, odnos sa ranijim sopstvenikom. U slučaju kada je na nepokretnosti koja je bila eksproprisana bilo više suvlasnika, potrebno je da zahtev podnese većina ranijih sopstvenika.

Uz zahtev, ukoliko ga podnosi pravni sledbenik ranijeg sopstvenika, mora se podneti isprava kojom se dokazuje pravno sledbeništvo (ostavinsko rešenje), ne mora se podneti kopija pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji niti ostala dokumentacija kojom raspolaže nadležni organ. Po potrebi, nadležni organ može naložiti podnosiocu zahteva da dostavi i drugu neophodnu dokumentaciju.

Nadležni organ, u skladu sa članovima 9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku, po službenoj dužnosti vrši uvid ili pribavlja podatke ili dokumenta iz službene evidencije neophodna za odlučivanje i to: kopija plana parcele i izvod iz lista nepokretnosti.

Stranka može izričito da izjavi da sve ili neke od navedenih dokumenata o kojima se vodi službena evidencija pribaviti sama i ih će ih dostaviti naknadno.

Takođe stranka izjavLjuje da je saglasna da nadležni organ vrši uvid i pribavi podatke ili dokumenta neophodna za odlučivanje.